IM Topola | Bez alergena i glutena
Industrija mesa Topola DOO jedan je od vodećih proizvođača mesa i proizvoda od mesa u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope već duži niz godina. Kompanija ima zaokružen proces proizvodnje, “od njive do trpeze”.
industija,mesa,backa,topola,suhomesnati,proizvodi,vojvodina,srbija,najbolje,cajna,kobasica,kulen,slanina,domace,bez,aditiva,gluten,premium,vrhunski,proizvod
16524
page,page-id-16524,page-template-default,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-5.9,wpb-js-composer js-comp-ver-4.3.4,vc_responsive
 

Zalogaj bez Alergena 


cajna bez kockica
bez alergena

IM TOPOLA DOO SE OPREDELILA ZA PROIZVODNJU ZDRAVSTVENO BEZBEDNIH I HIGIJENSKI ISPRAVNIH PROIZVODA OD DOMAĆE SIROVINE


Da bismo svoje proizvode približili što većem broju potrošača, odlučili smo da iz proizvodnog asortimana izbacimo alergene. Ovom odlukom, IM TOPOLA DOO jasno daje do znanja da može u potpunosti da ide u korak sa zahtevima savremenih svetskih tendencija, a da se u isto vreme bori za proizvodnju bezbednih proizvoda i očuvanje zdravlja svojih potrošača.

 


ALERGENI KOJE IM TOPOLA NE KORISTI OD MARTA 2008. GODINE, PREMA DIREKTIVI EU 2003/89 ANEKS IIIA

 

  • Žitarice koje sadrže gluten (pšenica, raž, ječam, zob) i njihovi proizvodi
  • Ljuskari i njihovi proizvodi
  • Jaja i njihovi proizvodi
  • Ribe i njihovi proizvodi
  • Kikiriki i njegovi proizvodi
  • Soja i njeni proizvodi
  • Mleko i proizvodi od mleka (uključujući laktozu)
  • Badem, lešnik, orah, kašu, hikori orah, brazilski orah, pistacia, makadamski orah i njihovi proizvodi
  • Celer i njegovi proizvodi
  • Slačica i proizvodi (senf)
  • Susam i proizvodi od susama
  • Sumpor dioksid i sulfiti u koncentraciji većoj od 10 mg/kg ili 10 mg/l izraženoj kao SO2

Šta su alergeni?

 

Alergeni su materije koje izazivaju alergijsku reakciju i teško ih je izbeći pri uobičajenom načinu života. Oni su svuda oko nas – u hrani, lekovima, sredstvima za pranje, odeći, nakitu, prirodi i okolini u kojoj živimo. U hrani je najčešće reč o proteinima kao izazivačima alergijskih reakcija. One se mogu se javiti bilo kad tokom života.

Prema hemijskom sastavu, alergeni su najčešće belančevine (proteini) i to belančevine velikih molekula: globulini i albumini. Pored njih, alergeni mogu biti i polisaharidi (šećeri), lipoidi (mastima slične materije), kao i neorganske materije.

 


 

Kako reagujemo na alergene?

 

Pri konzumiranju hrane, telo može reagovati alergijskom reakcijom, ali i netolerancijom ili nepodnošljivošću na neku hranu i/ili njen sastojak. Netolerancija je uzrokovana genetskim ili stečenim nedostacima u enzimatskom i imunološkom sistemu obaveznom za varenje hrane. Za razliku od alergije, netolerancija se teže prepoznaje. Netoleranciju uzrokuje i nedostatak enzima potrebnih za razgradnju nekih šećera, npr. laktoze.

Tačno utvrđivanje da li je neko alergičan na hranu ili ne nije tako jednostavno, a zavisi od količine alergena koji je unesen u telo i od ukupnih učinaka pri učestalom unošenju hrane koja sadrži alergene. Osoba kod koje se dijagnostikuje alergija na hranu često je alergična i na nešto drugo. Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. Neretko se alergija na hranu manifestuje samo tzv. oralnim alergijskim sindromom, odnosno osećajem pečenja ili svraba jezika, otokom jezika, usana, nepca ili ždrela.